У организацији Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ), одржан округли сто „ИТ индустрија 2030: Знања и вештине које тражи тржиште“, а учесници су истакли да убрзани развој информационих технологија захтева да се студијски програми у високом образовању прилагођавају потребама тржишта рада како би млади током студија стекли неопходна знања, вештине и компетенције за рад у том сектору.
Директор НАТ-а, Небојша Здравковић, рекао је да се област ИТ-а најбрже развија и да је потребно чути од представника компанија шта треба мењати у стандардима за акредитацију. „To је тржиште које се најбрже мења и морамо стално да вршимо прилагођавања. У претходном периоду смо унели одређене измене у стандардима за акредитацију и повећали број часова практичне наставе за студенте у области туризма и хотелијерства“, рекао је Здравковић на скупу у Палати Србија. Додао је да НАТ све захтеве који стигну из привреде имплементира у стандарде како би студенти добили знања, вештине и компетенције које тражи реално тржиште.
Директорка Канцеларије за дуално образовање и Национални оквир квалификација, проф. др Габријела Грујић, подсетила је да је 2019. године донет Закон о високим дуалним студијама и да је тренутно 60 модула и програма на основним студијама, указујући да је процес учења кроз рад суштинска разлика у односу на класични модел школовања. „Наша иницијатива је да што већи број стандарда квалификације уведемо у систем високог образовања. Наш национални оквир квалификација је усклађен са европским, а ако је средњи ниво образовања усклађен са тим оквиром, требало би да радимо на томе и у високом образовању“, казала је Грујић.
Указала је да је важно да студенти имају 450 сати активне наставе у амфитеатрима и 450 сати праксе у оквиру процеса учења кроз рад. „Нису битна само знања вештине, способности и ставови, млади људи потписују уговоре, имају материјално и финансијско обезбеђење које није мало, 50 одсто од плате за време формалног образовања. Након формалног образовања очекујемо да се одмах и запосле, јер све стечене компетенције у компанијама се наводе у њиховим дипломама и отвара им могућност да се запосле, да ли у компанији у којој су провели одређени број сати за време формалног образовања или некој другој“, рекла је Грујић.
Истакла је да и привреда има бенефит јер учествује у креирању нових квалификација, у избору студената, менторству, у улагању у студенте и да на тај начин долази до потенцијалног кадра за будуће запошљавање. „Са друге стране, млади човек који се школује по овом моделу студија, излази потпуно спреман на тржиште рада, има одређени ниво самопоштовања и самопоуздања према свом знању и у позицији је да може да бира“, казала је Грујић.
Додала је да и држава има бенефит јер улаже у људске ресурсе и унапређење система средњег и високог образовања нудећи одређени квалитет који младе чини кадром за запошљавање након завршених студија. „Од тога зависи и економски развој земље, јер ти млади могу да прикажу стечене компетенције и да се запосле у компанијама у својој земљ и да на тај начин допринесу економском развоју“, рекла је Грујић. Додала је да је у плану да се до 2027. године уведе још 10 студијских програма по дуалном моделу, а да тренутно 13 високошколских установа примењује тај модел.
Грујић је рекла да је у ИТ области тренутно пет програма по дуалном моделу и истакла да и у другим областима треба развијати дуални модел као нову платформу образовања која студентима нуди оно што класични модел није препознао. „Кад млади човек заврши формални ниво образовања очекује се да је потпуно спреман да започне каријерни пут, а неретко се догађа да нема довољно развијене вештине. Вештине не можемо развити уколико немамо савремену опрему“, указала је Грујић.
Заменик председника Привредне коморе, Михаило Весовић, нагласио је да је важно да је привреда укључена у разговоре везане о новим студијским програма и указао да је целокупна промена у области ИТ, са нагласком на вештачку интелигенцију, довела до тога да застарели програми едукације, посебно факултетски програми који се мењају на пет или десет година, не одговарају потребама привреде. „Данас привреда захтева да се свакодневно усвајају нова знања и константну додатну едукацију, а компаније када запошљавају свршене студенте очекују да они имају више од теоретског знања, да имају додир са новим модерним алатима. Није у питању само техничко знање, већ и менаџерска знања, комуникацине вештине, креативност, како се односити према иновативним производима“, рекао је Весовић.
Заменик директора НАТ-а, Предраг Мирковић, указао је да постоји потреба за бољом координацијом између високошлолских установа и тржишта рада, односно захтева ИТ сектора. „НАТ је на неки начин мост између онога што институције желе да профилишу кроз своје наставне процесе и програме и онога што тржиште рада, у овом случају ИТ сектор, жели да има као компетенције, знање и вештина свршених студената. Ми смо ту да обезбедимо да комуникација између високошколских установа и привреде буде на вишем нивоу и да у складу са технолошким развојем адресирамо изазове на пољу високог образовања како би свршени студенти били још спремнији да се укључе на тржиште рада“, рекао је Мирковић.
Циљ округлог стола је да се кроз дијалог представника ИТ привреде, академске заједнице и НАТ-а идетификују кључна знања, вештине и компетенције неопходне за рад у савременом ИТ сектору, као основа за унапређење и прилагођавање студијских програма потребама тржишта рада.
Извор: Тањуг Извор ФОТО: Канцеларија за дуално образовање и НОК
